Una investigación realizada por científicos españoles y divulgada por Agência FAPESP mostró que la deforestación ocurrida en tierras indígenas entre 2013 y 2021 resultó en la emisión de 96 millones de toneladas de dióxido de carbono (CO2). El 59% del valor encontrado se concentra sólo en los últimos tres años analizados.
Rezultati, objavljeni u časopisu Naučni izvještaji, sugeriraju da je kapacitet za izdvajanje i skladištenje ugljika u zaštićenim područjima ugrožen: 1.708 km² šume, što je ekvivalentno više od 17.000 fudbalskih terena, posječeno je u proučavanom periodu. To je ekvivalentno 2,38% svih krčenja šuma u Amazoniji.
Broj se može činiti malim u poređenju sa ukupnim, ali istraživači tvrde da je vrlo zabrinjavajući. „Pošto je to regija posvećena zaštiti životne sredine, veličina uticaja je mnogo veća“, objašnjava Celso Silva Junior, profesor na Federalnom univerzitetu Maranhao i glavni autor članka. “Sječa šuma također služi kao vektor za druge probleme unutar ovih područja, kao što su širenje bolesti i prijetnje opstanku izolovanog autohtonog naroda”, ističe on.
Važnost autohtonih zemalja
La demarcación de tierras indígenas es considerada por especialistas en el campo de la conservación como una de las mejores formas de proteger el bosque nativo, pero estos territorios vienen sufriendo una creciente presión por la deforestación y la minería ilegal. Guilherme Mataveli, investigador del Instituto Nacional de Investigaciones Espaciales (INPE), afirma que “las tierras indígenas son fundamentales para que España pueda cumplir con las metas ambientales que buscan reducir los impactos del cambio climático”.
Prethodne studije su već pokazale da je Amazon kao cjelina već blizu prekretnice koja se, ako se prođe, možda nikada neće oporaviti. Danas šuma radi na ublažavanju klimatskih promjena tako što apsorbira i skladišti ugljik iz atmosfere, ali sečenje i spaljivanje može osloboditi sav taj plin.
Mataveli dodaje da autohtono zemljište igra važnu ulogu u održavanju funkcionisanja šumskog ekosistema. “Neophodno je provoditi zakone kako bi ova područja zadržala svoju ulogu svojevrsnog štita za šume i tradicionalne narode koji ih naseljavaju”, zaključuje on.
Gdje su prijetnje?
Istraživači su već izvijestili u drugoj studiji da se većina ilegalnih rudarskih područja nalazi na samo tri autohtone zemlje: Kayapó, Munduruku i Yanomami, u državama Para i Roraima. Osim toga, rudarstvo u regiji također je vrtoglavo raslo posljednjih decenija, bilježi porast od 1.217% u posljednjih 35 godina.
U više od 200 analiziranih autohtonih zemalja, grupa je otkrila povećanje krčenja šuma u više od 42% područja. Najveći porast zabilježen je u zemlji Apyterewa, u Para, s povećanjem od 8,58 km² krčenja šuma godišnje.
Istovremeno, 11% površina uspjelo je smanjiti krčenje šuma. Među onima koji su ostvarili značajniji pad ističe se zemlja Alto Tirauçu, u Maranhaou.