Notícia

Danas (Sérvia)

Korona virus: Zašto se neke zemlje bore protiv pandemije uspešnije od drugih

Publicado em 27 janeiro 2021

Por BBC

Još 2019. godine, na globalnoj rang listi su SAD i Velika Britanija bili uzori na koje se treba ugledati po pitanju pripremljenosti na buducu pandemiju; Novi Zeland, Kina i Vijetnam bili su daleko iza njih.

Ali skocimo malo unapred na 2021. godinu i pandemiju korona virusa, i izgleda da je Indeks sigurnosti globalnog zdravlja Fondacije Bila i Melinde Gejts nešto ozbiljno pomešao.

U SAD i Velikoj Britaniji pandemija je opisana kao van kontrole. Za to vreme, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pohvalila je drakonski pristup Kine.

Novi Zeland je hvaljen kao izuzetan, a Vijetnam je imao svega 35 smrti od Kovida medu stanovništvom od 95 miliona.

Cini se da su neke zemlje koje su ranije delovale dobro na papiru reagovale loše na pandemiju u stvarnom životu, a druge cija je pripremljenost bila manjkava prošle bolje, ali koje je objašnjenje za to?

Izazovi uporedivanja

„Svi imaju posla sa istim virusom, zašto onda zemlje reaguju drugacije?“, pita se profesorka Elizabet King, strucnjakinja za javno zdravlje sa Univerziteta u Micigenu u SAD.

Profesorka King jedna je od urednica nove knjige koja poredi reakcije zemalja na prvi talas korona virusa pocetkom 2020. godine.

Clanke je priložilo šezdeset strucnjaka iz 30 zemalja u Aziji, Evropi, Severnoj i Južnoj Americi.

Uporedivanje je notorno teška aktivnost, zato što zemlje koriste razlicite aršine da bi izmerile svoj uspeh.

Belgija, na primer, uvrštava u statistiku smrti slucajeve za koje se samo sumnja da su bili povezani sa Kovidom-19, zbog cega ukupan broj smrtnih slucajeva deluje viši nego u drugim zemljama.

Nemacka i Francuska sve vreme u brojke umrlih ukljucuju gerontološke centre, dok je u Velikoj Britaniji naglasak na bolnickim okruženjima.

Poredenje broja slucajeva zaraženih još je teže.

Ako testirate više, naci cete više slucajeva, a razmere testiranja varirale su u ogromnoj meri tokom pandemije, kao i odluke o tome ko treba da bude testiran.

Takode, postoje izvesne nijanse u demografskom sastavu svake zemlje.

Dok je više od petine italijanske populacije starije od 65 godina, što je cini ugroženijom od Kovida-19, africka populacija je mnogo mlada – kontinent ima 19 od 20 „najmladih zemalja“ na svetu.

Ipak, cini se da je sve što je bilo koja vlada uradila – i možda još važnije, koliko je brzo reagovala – imalo dalekosežnog uticaja na nacionalne ishode tokom prvog talasa pandemije.

Politika i Kovid-19

Ako se krene dalje od poredenja i pogleda na osnovu ucinka, profesorka King i njene kolege žele da razumeju kako na politiku javnog zdravlja uticu i drugi faktori.

Oni kažu da su faktori kao što su sistem upravljanja (bilo da se radi o demokratiji ili o autokratiji), formalne politicke institucije (federalizam, predsedništvo, i tako dalje), i moc države (kontrola nad zdravstvenim sistemom i javnom administracijom) oblikovali reakcije vlada.

Kad je Kina zatvorila 50 miliona ljudi u pokrajini Vuhan, u januaru 2020, neki su tvrdili da bi autoritarni režimi mogli da imaju prednost u odnosu na demokratije u borbi protiv Kovida-19.

Ali ova rasprava postala je daleko složenija nakon što su i zapadne demokratije, pocev od Italije, pocele da uvode izolaciju.

Politicki sistemi

I dok se autoritarne vlade mogu susresti sa manje otpora merama koje su najavile, njihovo sprovodenje nešto je sasvim drugo.

Profesorka King smatra da ukoliko su autoritarne vlade prokockale poverenje stanovništva, ove taktike možda nece funkcionisati tako dobro na duge staze.

Ukoliko želite da se ljudi pridržavaju restriktivnih mera, ona kaže da su „protok informacija, poverenje u vladu i u institucije veoma važni.“

Ona istice da je reakcije Rusije na pandemiju isprva bila podrivana nedostatkom obradene statistike.

Ali dodaje da je u skorije vreme ruska vlada popravila protok informacija i osmislila snažan set društvenih pravila sa ciljem da ublaži efekte pandemije.

Medutim, istraživanje BBC na ruskom je otkrilo da je nedostatak transparentnosti nastavio da utice na poverenje javnosti u rusku reakciju, narocito kad je u pitanju efikasnost domace vakcine, koja je pocela masovno da se daje dok je još uvek na ispitivanju.

Nažalost, upozorila je ona, „videli smo da mnogi demokratski režimi nisu zapravo imali veoma dobar protok informacija“.

Brazilski predsednik Žair Bolsonaro, na primer, uporno je podrivao poruku protiv korona virusa i optužen je da je doprineo da broj slucajeva zaraze i smrti bude veliki.

Elize Masard de Fonseka, jedna od urednica pomenute knjige i profesorka na Univerzitetu FGV u Sao Paulu, rekla je novinskoj agenciji FAPESP da je Bolsonaro iskazao „prezir prema nauci“ i potpirio negiranje bolesti.

„Brazil je bio u veoma dobrom položaju da se efikasno izbori sa pandemijom, ali, nažalost, nije to ucinio“, rekla je ona.

U nekim delovima zemlje, zdravstveni sistem je bio preopterecen slucajevima Kovida-19.

Ali zato što federalni sistem daje znacajne ingerencije državama u pogledu zdravstvenog sistema, lokalne vlasti su bile u stanju da se izoluju i kupe opremu i vakcine samostalno.

Bivši predsednik Amerike Donald Tramp takode je optužen da je umanjivao znacaj virusa i sukobljavao se sa saveznim državama oko toga kako reagovati na pandemiju.

Nakon trodnevnog boravka u bolnici kad se i sam zarazio Kovidom-19 u oktobru, on ga je uporedio sa sezonskim gripom i insistirao da to nije razlog da se zatvori zemlja.

Programi pracenja i izolacije

Profesorka King kaže da su neke zemlje koje su imale slabiju zdravstvenu infrastrukturu uspele uspešno da se izbore sa Kovidom-19 primenivši „prilicno brzu reakciju na epidemiju“ umesto da odlažu delovanje dok se situacija ne pogorša.

„Primenili su nefarmaceutske intervencije zasnovane na dokazima kao što su nošenje maski, fizicko distanciranje, zajedno sa robusnim sistemom pracenja slucajeva i pružanja podrške“, rekla je ona.

Vijetnam je primer koji se najcešce navodi u tom smislu i cija je sposobnost da prati i izoluje slucajeve Kovida-19 cesto uporedivana sa veoma uspešnim, ali skupim pristupom masovnog testiranja i pracenja u Južnoj Koreji.

Zapadnoafricke zemlje koje su u prošlosti patile od epidemije ebole takode su uspele da iskoriste umreženost zajednica za pracenje i nadziranje napredovanja virusa.

U prvom talasu pandemije, lekcije iz pracenja naucene u prethodnim epidemijama cini se da su pomogle Južnoj Africi, koja je reagovala „veoma pogrešno“ na epidemiju side, kaže profesorka King.

Ali situacija u zemlji znacajno se pogoršala u drugom talasu, delom kao rezultat nove varijante virusa koja se naizgled tamo pojavila krajem prošle godine.

Socijalna politika

Konacno, kaže profesorka King, nijedna strategija ne bi bila do kraja uspešna bez snažnog seta politickih mera koje su osigurale da pojedinci i male firme mogu da priušte da se drže restriktivnih mera.

Kovid-19 je istakao neravnopravnosti u pristupu zdravstvu i sposobnosti ljudi da ostanu kod kuce u zavisnosti od toga kakve poslove obavljaju.

Siromaštvo, pol, strucna sprema i imigrantski status postali su merila koja odreduju ko je podložniji zarazi.

A opet su se zemlje naširoko razlikovale u socijalnim politikama koje su osmislile kako bi se izborile sa krizom i promovisale ekonomski oporavak.

U Nemackoj, na primer, vlada je placala dodatno odsustvo roditeljima koji moraju da istovremeno rade i nose se sa zaduženjima koja idu uz školovanje dece kod kuce.

Profesorka King smatra da prevashodno ovo, a ne drakonska priroda mera koje je uveo Peking, objašnjava moc kineskog pristupa.

„Kina je uradila dovoljno da se osigura da nema masovnog gladovanja primenom snažne socijalne politike.

„Dakle, pomalo je rizicno reci da je to zbog autoritarne prirode, narocito kad vidimo demokratske reakcije – kao u Novom Zelandu i Nemackoj – koje su takode dobro prošle.“

Kljucna pravovremena reakcija

Iako je na reakcije uticalo više faktora, doktorka King kaže da je brzina kojom su vlade pocele da primenjuju strategije bila „zapravo ono što je definisalo uspeh“ protiv prvog talasa Kovida-19.

Njena opservacija u skladu je sa drugim studijama koje su sugerisale da je odlaganje preduzimanja konkretnih koraka koštalo veliki broj života u pandemiji, ostavivši relativno jake zdravstvene sisteme preopterecene naletom broja slucajeva Kovida.

„Dokaz je bio prilicno jasan još relativno rano da je ovo prava pravcata pandemija – imamo mnogo srece da njena stopa smrtnosti nije viša od ovoga“, kaže Ijan Dž. Bejtmen, profesor ekonomije životne sredine sa Univerziteta u Egzeteru u Velikoj Britaniji.

Posledice Kovida-19, ne samo u pogledu smrti, vec i dugorocnih zdravstvenih implikacija i domino efekta na ekonomiju, znace da nema šanse da je pouzdavanje u srecu bio pravilan pristup, navodi Bejtmen.

„Kasna reakcija, i to na nekompletni, suviše složeni i nedosledan nacin bio je recept za još smrti, više bolesti, vece troškove i pogubniju štetu po privredu.“

BBC