Notícia

Ozon Press (Sérvia)

Korona virus: Zašto se neke zemlje bore protiv pandemije uspešnije od drugih

Publicado em 27 janeiro 2021

Por BBC News Serbian

Reuters Još 2019. godine, na globalnoj rang listi su SAD i Velika Britanija bili uzori na koje se treba ugledati po pitanju pripremljenosti na buducu pandemiju; Novi Zeland, Kina i Vijetnam bili su daleko iza njih. Ali skocimo malo unapred na 2021. godinu i pandemiju korona virusa, i izgleda da je Indeks sigurnosti globalnog zdravlja Fondacije Bila i Melinde Gejts nešto ozbiljno pomešao. U SAD i Velikoj Britaniji pandemija je opisana kao van kontrole. Za to vreme, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) pohvalila je drakonski pristup Kine. Novi Zeland je hvaljen kao izuzetan, a Vijetnam je imao svega 35 smrti od Kovida medu stanovništvom od 95 miliona. Šta znamo o kineskim vakcinama protiv korone Sva pitanja i odgovori o Fajzerovoj vakcini Šta znamo o ruskoj vakcini i zašto ona brine naucnike Cini se da su neke zemlje koje su ranije delovale dobro na papiru reagovale loše na pandemiju u stvarnom životu, a druge cija je pripremljenost bila manjkava prošle bolje, ali koje je objašnjenje za to? Izazovi uporedivanja „Svi imaju posla sa istim virusom, zašto onda zemlje reaguju drugacije?“, pita se profesorka Elizabet King, strucnjakinja za javno zdravlje sa Univerziteta u Micigenu u SAD. EPA Profesorka King jedna je od urednica nove knjige koja poredi reakcije zemalja na prvi talas korona virusa pocetkom 2020. godine. Clanke je priložilo šezdeset strucnjaka iz 30 zemalja u Aziji, Evropi, Severnoj i Južnoj Americi. Uporedivanje je notorno teška aktivnost, zato što zemlje koriste razlicite aršine da bi izmerile svoj uspeh. Belgija, na primer, uvrštava u statistiku smrti slucajeve za koje se samo sumnja da su bili povezani sa Kovidom-19, zbog cega ukupan broj smrtnih slucajeva deluje viši nego u drugim zemljama. Nemacka i Francuska sve vreme u brojke umrlih ukljucuju gerontološke centre, dok je u Velikoj Britaniji naglasak na bolnickim okruženjima. Poredenje broja slucajeva zaraženih još je teže. Ako testirate više, naci cete više slucajeva, a razmere testiranja varirale su u ogromnoj meri tokom pandemije, kao i odluke o tome ko treba da bude testiran. Takode, postoje izvesne nijanse u demografskom sastavu svake zemlje. Dok je više od petine italijanske populacije starije od 65 godina, što je cini ugroženijom od Kovida-19, africka populacija je mnogo mlada – kontinent ima 19 od 20 „najmladih zemalja“ na svetu. Ipak, cini se da je sve što je bilo koja vlada uradila – i možda još važnije, koliko je brzo reagovala – imalo dalekosežnog uticaja na nacionalne ishode tokom prvog talasa pandemije. Kako je Izrael vakcinisao više od milion ljudi protiv Kovida-19 Zašto je Kovid-19 opasniji za starije ljude Politika i Kovid-19 Reuters Ako se krene dalje od poredenja i pogleda na osnovu ucinka, profesorka King i njene kolege žele da razumeju kako na politiku javnog zdravlja uticu i drugi faktori. Oni kažu da su faktori kao što su sistem upravljanja (bilo da se radi o demokratiji ili o autokratiji), formalne politicke institucije (federalizam, predsedništvo, i tako dalje), i moc države (kontrola nad zdravstvenim sistemom i javnom administracijom) oblikovali reakcije vlada. Kad je Kina zatvorila 50 miliona ljudi u pokrajini Vuhan, u januaru 2020, neki su tvrdili da bi autoritarni režimi mogli da imaju prednost u odnosu na demokratije u borbi protiv Kovida-19. Ali ova rasprava postala je daleko složenija nakon što su i zapadne demokratije, pocev od Italije, pocele da uvode izolaciju. Pitanja i odgovori o vakcinaciji protiv korona virusa u Srbiji Zemlja u kojoj vakcinacija krece od mladih – hoce li uspeti Politicki sistemi Getty Images I dok se autoritarne vlade mogu susresti sa manje otpora merama koje su najavile, njihovo sprovodenje nešto je sasvim drugo. Profesorka King smatra da ukoliko su autoritarne vlade prokockale poverenje stanovništva, ove taktike možda nece funkcionisati tako dobro na duge staze. Ukoliko želite da se ljudi pridržavaju restriktivnih mera, ona kaže da su „protok informacija, poverenje u vladu i u institucije veoma važni.“ Ona istice da je reakcije Rusije na pandemiju isprva bila podrivana nedostatkom obradene statistike. Ali dodaje da je u skorije vreme ruska vlada popravila protok informacija i osmislila snažan set društvenih pravila sa ciljem da ublaži efekte pandemije. Medutim, istraživanje BBC na ruskom je otkrilo da je nedostatak transparentnosti nastavio da utice na poverenje javnosti u rusku reakciju, narocito kad je u pitanju efikasnost domace vakcine, koja je pocela masovno da se daje dok je još uvek na ispitivanju. Reuters Nažalost, upozorila je ona, „videli smo da mnogi demokratski režimi nisu zapravo imali veoma dobar protok informacija“. Brazilski predsednik Žair Bolsonaro, na primer, uporno je podrivao poruku protiv korona virusa i optužen je da je doprineo da broj slucajeva zaraze i smrti bude veliki. Elize Masard de Fonseka, jedna od urednica pomenute knjige i profesorka na Univerzitetu FGV u Sao Paulu, rekla je novinskoj agenciji FAPESP da je Bolsonaro iskazao „prezir prema nauci“ i potpirio negiranje bolesti. „Brazil je bio u veoma dobrom položaju da se efikasno izbori sa pandemijom, ali, nažalost, nije to ucinio“, rekla je ona. U nekim delovima zemlje, zdravstveni sistem je bio preopterecen slucajevima Kovida-19. Ali zato što federalni sistem daje znacajne ingerencije državama u pogledu zdravstvenog sistema, lokalne vlasti su bile u stanju da se izoluju i kupe opremu i vakcine samostalno. Bivši predsednik Amerike Donald Tramp takode je optužen da je umanjivao znacaj virusa i sukobljavao se sa saveznim državama oko toga kako reagovati na pandemiju. Nakon trodnevnog boravka u bolnici kad se i sam zarazio Kovidom-19 u oktobru, on ga je uporedio sa sezonskim gripom i insistirao da to nije razlog da se zatvori zemlja. Da li vam antitela protiv korone mogu omoguciti da putujete Kako se u Srbiji prijaviti za vakcinu protiv korona virusa Programi pracenja i izolacije Reuters Profesorka King kaže da su neke zemlje koje su imale slabiju zdravstvenu infrastrukturu uspele uspešno da se izbore sa Kovidom-19 primenivši „prilicno brzu reakciju na epidemiju“ umesto da odlažu delovanje dok se situacija ne pogorša. „Primenili su nefarmaceutske intervencije zasnovane na dokazima kao što su nošenje maski, fizicko distanciranje, zajedno sa robusnim sistemom pracenja slucajeva i pružanja podrške“, rekla je ona. Vijetnam je primer koji se najcešce navodi u tom smislu […]